Tri jubileja sabrala su se na HAPSu – 30 godina HAPSa, 40 kontinuiranog rada Hercegnovskog pozorišta i pedeseto izvođenje predstave USPOMENE SARE BERNAR, sjajne koprodukcije JUK Herceg fest i Hercegnovskog pozorišta sa fantastičnim glumačkim parom Tanjom Bošković i Dejanom Đonovićem. Iznova je priča Džona Marela u režiji Staše Koprivice, oduševila jednako i publiku i aktere.
Tanja Bošković jednostavno objašnjava: “Prvo, ovo, volimo da igramo i Dejan i ja i cela ekipa koja radi na ovoj predstavi, a nas ima i za scene, oni se ne vide…Divno je bilo, i publika je bila saradnjiva. Ovo je publika koja je očegledno već gledala predstavu, i to je, moram da kažem, naša prednost… Staša Koprivica je to vrlo vešto uradila, svela na pravu meru, da ljudi mogu da prate. Mi smo dodali duhovitost, promenjen je žanr, mislim da je to dragoceno za predstavu. Veoma sam uživala, a drugo ja sam u svom gradu, pred svojom publikom a tu možemo stvarno na miru da igramo bez opterečenja, i Dejan i ja… Dejan je postao takav partner, on je i pre bio dobar partner, a sada me nosi čini mi se Ii uživamo jedno i drugo, kaže Tanja Bošković, a želju da igraju bar do stotog izvođenja komentariše uz pteanje: Samo?!
– Ja smatram da ćemo mi da se naigramo ove predstave, vreme radi za nas. Ja, što starija, to luđa, Sara Bernar je tada imala 76 godina, ja sad imam 72, znači još četiri godine samo da je stignem. A onda posle ide ono što je od zdravlja i od ludila!
Tanja Bošković visoko je ocijenila i ovogodišnje izdanje HAPSa.
– Ja sam očarana i presrećna sam što je novska publika mogla da vidi. Balet “Ko to tamo peva” a takodje, zaljubljenik sam u “Uspavanku za Aleksiju Rajčić”. Mislim da je to jedna izuzetna predstava, i kao tekst, i kao izvođenje i kao režija. Sve mi je bilo strahovito uzbudljivo. Tu sam predstavu gledala tri puta do sad. I “Sara Bernar” je treća predstava. Jedva čekam “Ježevu kućicu” s obzirom na to da smo mi igrali u Banja Luci, i da je ansambl došao da nas gleda, I da su pitali hoćemo li doći da gledamo “Ježevu kućiću” – rekla sam, hoću, sa najvećim zadovolljstvom. Zaista, sa najvećim zadovolljstvom. Mislim da je izuzetan program) HAPSa, alalvera za selekciju, alalvera za sve što ste dobili! Volim HAPS!.
Pedeseto izvođenje predstave i za profesionalna pozorišta, gradska ili možda čak i nacionalna, nije mala stvar, prvi je komentar Dejana Đonovića.
– Nemaju sve predstave sreću da dožive tu vrstu jubileja, a s obzirom da je Tanja u Beogradu, ja u Herceg Novom, da imamo faktički i dvije organizacija predstava, u Beogradu i ovdje, mislim da je ovo zaista veliki uspjeh i radosni smo što se predstava igra i poslije skoro, dvije i po godine od premijere. Nadamo se da ćemo se dohvatiti broja 100. Divan je osjećaj, mi smo prije nekoliko dana došli iz Bosne i Hrcegovine, igrali smo, u Republici Srpskoj, u Derventi, Banja Luci i Šamcu, predstava je i tamo fantastično prihvaćena, svuda zaista , a mi je nekako, sa nekom različitom energijom igramo. Od prve pa do pedesete predstave, uvijek se nešto desi, uvijek se nešto među nama i u odnosima, među likovima, dešava , izvuku se neki drugačiji konteksti , nove replike…nešto što i nije u samom tekstu, i što nije u postavci komada, to je liepo i pametno izrežirano, divan je i tekst koji omogućava glumcu da sazrjeva od predstave do predstave… a mnogo je volimo, priča Dejan i dodaje da je i za Tanju i za njega uz sva igranja ono pred hercegnovskom publikom posebno.
– Neću da kažem neki veći nivo odgovornosti, čak nije ni to, nego neka sreća i radost zbog toga što igramo tu gdje je predstava nastala, i gde je prosto sakupila neku energiju ovog grada i ljudi koji su, ljudi od pozorišta i oni koji su se našli tu da pomognu, prije svega Hercegnovskog pozorišta i Herceg Festa…
Iz publike je bilo komentara da su predstavi dali ocjenu pet plus, komentarisano je I da im je žao što je nisu više puta gledali pa su iz HP obećani novi susreti.. Ocjena za „Saru Bernar“ je 4,93!
Priču o hercegnovskoj predstavi “Uspomene Sare Bernar” znate, rađena je prema tekstu Džona Marela, u režiji i adaptaciji Staše Koprivice, nagrađivana je na festivalu u Narodnom pozorištu Timočke Krajne „Zoran Radmilović“ u Zaječaru ,Međunarodnom festivalu malih pozorišnih formi u Istočnom Sarajevu, MUZETEA- festivalu muzejskog teatra u Beogradu. Igrana je u više gradova u regionu, u šest gradova u Kanadi i po reakcijama publike – suigurno će živjeti još dugo.