Изложба: ШПАНИЈА У СВЕТУ ИВA АНДРИЋА

Ауторка: Кринка Видаковић Петров

Шта је Шпанија значила у свету Ивa Андрића као врхунског књижевног ствараоца? Изложба нуди одговор на ово питање.

Њена почетна тачка је боравак младог дипломате Андрића у Мадриду 1928-1929 да би пратила најпре његове прве кораке у стварности ове земље, а што је још важније у њеној култури коју ће он издвојити из европског културног круга по томе што у њој  ”све што постоји настоји стано да превазиђе себе, и све је надвисило своју вулгарну намену, за прст, за подланицу , или за лакат…” Андрићеви записи поред пута којим је ишао, његови путописи, сећања, преводи, есеји – почетак су те приче.

Међутим, њен прапочетак био је контакт Андрића са шпанским Јеврејима (Сефардима) у Босни, где су током 400 година они чували сећање на Шпанију у њиховом језику и културној традицији. Кад је отишао у Шпанију, Андрић је тамо нашао само сећање на  на Сефарде који су из те земље изгнани крајем 15. века.  Сефардски ликови расути по Андрићевом књижевном делу говоре нам не само о тим људима, о Јеврејима, о Шпанији и о Босни, него о судбини народа и појединаца у вихорима историје.

Трећи и последњи сегмент изложбе односи се на шпанског сликара Гоју (1746-1828) чија је дела Андрић имао прилике да гледа на изузетној изложби у музеју Прадо уприличеној поводом стогодишњице Гојне смрти. ”Гоја вас понесе, запрепасти, устраши и одушеви. И ви одете, пролазите светом и музејиа, али Гоју нећете моћи никад да заборавите”, писао је Андрић. Шта се догодило у Андрићевом духовном сусрету с Гојом?  Какве је он трагове оставио у Андрићевом делу?

”На хиљаду разних језика, у најразноличнијим условима живота, из века у век…испреда се прича о судбини човековојој”, рекао је Андрић када је примао Нобелову награду за књижевност.  Ова изложба је Андрићева прича о Шпанији.